ЕСЕЈ О НЕПОШТОВАЊУ


Увод :

Да ли сте пролазећи улицом .

Сусретали Вама страна лица ?

Мрких ; скоро црних погледа ,

Шта је то у питању ? Или ко ?

Просто речено непоштовање ,

Овде ћу опширније ово разрадити .


Знате , живот је увек пун бола .

И то је заиста жалосно ; јадно ,

Међутим , овде име нећу помињати ,

Али ћу наравно написати све ,

Оно што ме тишти ових дана ,

То језиво недржање речи ,

Ви се уздате у ту особу ,

И ? Шта онда тад бива ?


Догађа се следеће .

Наводно заборав ,

( Не верујем уопште )

Уочавам нешто језиво ,

Да се то биће променило ,

За две године сам видела 

Његово право лице ,

Наивно чекам одговор .


Нема га . Тишина .

Тај тужни тајац ,

Када се надате ,

Чекате савет ,

Од "пријатеља",

Који гледа само себе ,

Доносим одлуку ,

Бивам чврста при томе ,

И оно што сам писала ,

То и заувек бришем .


Закључак :

И ? Шта мислите ?

Да ли ми се јавио ?

А требао ми је само један савет ,

Не ! Није се ни дрзнуо ; ни потрудио ,

Његова језива хладноћа ; безосећајност ,

Сада када помислим кроз кичму ми иде језа ,

Само ми реците : "Да ли ми тако нешто треба ?"

Наравно да не . Такав створ је далеко од човека ,

А мене као инвалида , и што је најгоре све зна 

О мом животу , не , дотичног то не интересује ,

Нека . Надам се да ћу уз Божју помоћ кад-тад ,

Осетити радост у свом пустом животу ,

Мој савет Вам је бежите од таквих ,

На време и што пре . Нема чекања ,

Такви су непоправљиви ; подмукли 

Чувајте их се ! То је за Ваше добро . 

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

О ЕГОИЗМУ

О ЖЕЉИ И ВОЉИ

О ИЗДАЈИ