Постови

Приказују се постови за септембар, 2025

О ОТВОРЕНОМ УМУ

Увод : Од давнина мислимо . При том и стварамо , Разна дела са сликама у глави , То је отворени ум , о њему пишем у овом есеју . Главни део : Нисмо сви надарени . Неко има више , или мање , Нажалост , постоје без идеја , Никола Тесла је давно рекао : ,,Није ми жао што су ми украли идеје , жао ми је што нису имали своје ". То је уистину тужно јер како рече још један руски великан књижевности, Александар Грибоједов у његовом ремек-делу "Горе от ума", Такође описује људе без маште . Закључак : Шта ћемо сада ? Да ли смо ми заробљени ? У неком кавезу или звону , Где нам је све ускраћено , Морамо се потрудити , Како би нам било боље , Али , пратимо време , Оно нам даје шансу , Само ако смо искрени , Здравог разума и правог корака , У таквом случају идемо даље .  

О ПОДМУКЛОСТИ

Увод : Пролази време . Оно се напрасно мења , Али људи и њихово понашање ; Опхођење према другима  Подиже буру подмуклости , Што је и тема овог есеја . Главни део : Можда вам се у животу дешавало да  Познајете некога ? Верујете му , Пријатељски се опходи , Све до тренутка издаје , Вас и Вашег поверења , Прокоцкано је . Повратка нема , Али шта даље ? Закључак: Такав створ од вас неће лако одустати . Ви се понашајте природно ; ћутите ; Ништа не говорите , никакве шале , Само нека буде тишина , Она ће подстакнути на размишљање , И довести евентуално до покајања , Али , то све зависи да ли има савести ? Ставите је на тест људкости и  Чекајте , јер време увек све каже .  

О Осмеху .

                          Увод:         Да ли сте скоро видели срећне људе?         На тим лицима шта има?       Где је нестао осмех?         Ово је тема есеја.            Главни део:      Знала сам да се радујем .      Али, све се променило,      Данас видимо друга лица,       Тужна; љута....     Зашто је нестао осмех?                   Закључак:    Променило се време.     Нажалост и људи,     Нема потребе да се сетим Прошлости,     Из разлога зато што можемо будити патњу .   Нешто што смо заборавили,  Оставили у запећак,  Верујемо да ће бити боље,  Само треба да чекамо.