Љиљана Вукотић . Моји Есеји

Увод : Ово је доба одмора , Али исто тако и врелина , Које долазе до екстрема , Бесане ноћи ; уморне , Како може да се воли лето ? У овом есеју ћу то обрадити . Главни део : Важим за особу која никада није волела топло време . Али , такође постоји и велики и оправдани разлог , Због чега не волим јул и август , Ево објашњења : У та два месеца сам изгубила све рођаке па и мог оца , Морбидно јесте , али и са мајчине и очеве стране , Имала сам много губитака и то боли . Закључак : Да ли је то случајност ? Не знам , али знам ко зна , Претешко је то бреме , Мада ми се боримо за  Небеско Царство а не  За Овоземаљско пролазно , Оно што је било никада се не заборавља . 

Увод : Да ли сте приметили нешто ? Ако сте то урадили онда је све у реду , Али , нажалост с другима није , Где је нестало поштовање ? У овом есеју крећемо у потрагу за њим . Главни део : Далека прошлост .Људи . Све је тада цветало , Углед је био урођена појава , Међутим , све се променило , Зашто се то десило ? Закључак : Наша физиономија се променила . Не постоји више човечји лик , Ко смо ми сада ? Све само не нормална бића , Ново време , велике измене , Боримо се за оно што нам припада , И бићемо срећни и пуни живота .  

Увод : У она давна и далека времена . Када се полако Цивилизација стварала , Људи су поседовали један дар , Који су у данашњем времену , Заувек изгубили ,тај поклон је  Стрпљење на том месту је сада  Нестрпљење што је и тема овог есеја . Главни део : Живот је био поштован ; Вољен то је све нестало , Тако претворено у прах и пепео , Као камен који се руни , Тако је и са човеком , У којем живи нетрпељивост , Која никоме није добро донела . Закључак : Живимо у једној нади . Да ли ће на бити боље ? Да ли ћемо се поправити ? То ће се све десити само  Ако се ми мало-више потрудимо , И тек тада ће све доћи на своје . 

Увод : Вероватно сте у животу , Сусретали људе чудне природе ; Исто тако и понашања , Међу нама се налазе и они  Који су зле памети , у овом есеју ћу , Покушати да разрадим ову тему . Главни део : Места у којима сам живела , Подсећају ме на ту пакост , У тобожњим људима , Они чувају "змију у недрима", И кроз пројекцију свог ума , Нападају своју жртву , Како се изборити против тога ? Решење постоји али ... Да ли смо зрели за њега ? Нажалост , не још , Чекамо право време . Закључак : Борите се против Аспида , Има их много , не губимо их из вида , Такви нам неће ништа добро донети , Зато : "Будимо мудри као змије , а безазлени као голубови ", То је једини начин да се спасемо , И изађемо као прави победници . 

Увод : Живи смо , Али постоји нешто што кочи , То успева да нас враћа уназад , Боримо се против тога , безуспешно , О чему је ту реч ? О бригама , Овде ћу покушати да разрадим ову тему есеја . Главни део : Колико ми је познато , Не постоји особа која је без проблема , Они спадају у две категорије , У лаку и тешку , Лака је у термину решива , Међутим , тешка може да има последице , Али и губитак живота .Зашто је то тако ? У обе врсте може да се деси наша немарност , Из које се потом рађа све то , Боримо се и биће нам боље . Закључак : Као брод који плови морем . Тако ће отићи и наше муке , Иако се догоди бродолом , То може за све нас значити благослов , Изрека каже : "Тиха вода брег ломи", Тако се и ми суочимо са свим у животу , После буре ћемо изаћи на пучину , Телесно сломљени , психички јачи .  

Увод : Ми , људи нисмо савршени . Тога морамо бити свесни , Исто тако треба да знамо , Носимо кривицу , што је и  Тема овог есеја који ћу разрадити . Главни део : Шта радимо по том питању ? Суочимо се с тим и схватимо следеће , Много смо пали , и грешни , На тај начин ћемо развити свест , Упознајмо себе , али и друге , Тако ће нам бити много боље . Закључак : Немојмо одустајати . Живот је такав , То је његова тежина , Али исто тако и лекција , Коју морамо научити , Тек тада ћемо се осећати другачије , Гледајмо својим , а не туђим очима .