Љиљана Вукотић . Моји Есеји

Увод : Понекад се понадамо  како ће нам све бити боље  у животима , али није тако , А зашто ? Зато што правимо грешке изнова и изнова , можемо их поправити , овај есеј ће објаснити како ? Главни део : Много времена  прође у свим нашим животним  акцијама , а да то што радимо  не приметимо већ иза нас оставимо све разрушено ; уништено , шта је то заправо ? Наша грешка , својим немаром ; брзоплетошћу смо то и учинили , сада ћемо то и поправити .Како ? Закључак : Тако што ћемо радити темељно ; прецизно  и никако без журбе ,на тај начин ћемо исправити све  то разорено , и живот ће  нам бити много бољи ; другачији и у сваком  погледу лековит , зато када видимо  грешке на време их  санирајмо и неће бити никаквог проблема . 

Увод : Планета Земља , и ми на њој као њени  житељи , живимо ; упознајемо људе , међутим у нама  се нешто родило ? Сумњичавост о њој ћу писати у овом есеју . Главни део : Зашто она ? Сумња или Сумњичавост је сплет несигурних стања у нама , и када то почиње ? Одмах по нашем неверовању у оно шта се десило ? Десило се то и  зато будимо спремни да се мењамо за  рад нашег добра . Закључак :Поступајмо здраворазумски и  врло брзо , док  трепнемо нестаће  из нас и истог  трена ћемо се и препородити , радимо на себи , тада ћемо бити  много бољи . 

Увод : Сви ми имамо слабости ; жива смо бића , суочени са  свим и свачим ; нечему одолимо , али страху што је и тема овог есеја , тешко да ћемо моћи победити ? Главни део : Као одбрамбени механизам , ми као свесна бића се суочавамо са  нечим нама непознатим ; као преедатори , који се боре за опстанак ,тако и ми улазимо у борбу против мноштво фобија које су нам урезане  подсвесно .Како то победити ? Закључак : У мом случају никако , не ! нисам кукавица , али  једноставно када се  осећам несигурно , онда је борба са страхом неминовна , па ко буде бољи ? Верујем у себе и идем даље . 

Увод : Постоји нешто у нама  што нас чини другачијима од других , у питању је слабост  која нас не покреће већ  напротив ; ломи нас . Главни део : Сви ми  имамо неку слабост , било које врсте , али треба рећи  да то није кукавичлук , напротив , то је у  питању више врста , телесне ; здравствене , и шта чинити по том питању ? Закључак : Удахнимо  дубоко ; опустимо ум , сачекајмо сутрашњи дан , како бисмо се осећали боље ; исто тако како бисмо  одагнали слабост ; а прихватили снагу . Боримо се за то .

Увод : Да ли сте се некада питали како даље ? И зашто вам некада све иде од руке , а некада не ? Кога сте за то оптуживали ; кривили ? За све је то била судбина , тај сурови виновник свију нас , Суочите се са тим њеним правим лицем , И тек тада крените у борбу . Главни део : Сведоци смо , и то живи . Да смо своје животе погрешно живели , Тада смо добили само патњу и бол , То је та животна прича , која уме да буде тешка , Нажалост или срећу то знам на својој кожи , Можда сам Вам неука ; глупа али другачије не могу , Нити могу , нити не умем да носим живот као други , Пуно је бола у мени , али га трпим и не ћутим . Закључак : Не желим да ми улазите у кожу . Али , само желим да ме схватите , ако можете ; Умете као људи јер нисам као Ви и не могу бити , Другачије смо и судбине ; али и живота , Не можете разумети инвалида и његову судбину , Из више разлога , зато сам остављена без Вас Људи , али никада без Бога и вере у Њега ; Јер , Он ми даје снагу ; а Ви ми је одузимате , И то је та велик...

Увод : Ако желимо нешто увек нам то нешто поквари  наше расположење , у том случају то је  бол о којој ћу писати  у овом есеју и написати све што мислим о њему ? Главни део : Важим за особу која  може доста тога да  поднесе и претрпи , али нажалост , бол ми није  јача страна , и то из више разлога , низак праг неподношљивости , иако сам прошла многе боли које ми је живот приредио , волела бих када бих могла  да олако преко њега пређем , али је то заиста тешко . Закључак : Никада нисам била  кукавица , али по мојој нежној природи , било да се ради о  случајном ударцу  о неки предмет , моментално  осетим бол , који ме кида , али једног дана , ће доћи време  када ће и она заувек престати , тада ћу бити срећна . 

Увод : Давно је то било када је постојала  поузданост и верност у човека , нажалост , данас је то постало једно велико ништа , и шта се десило ? Настала је подмуклост , што је и тема овог есеја  који тренутно пишем , и у којем ћу све описати  до детаља .  Главни део : Колико сте у својим животима  и на својој кожи осетили то зло  које се нажалост не искорењује  из људи у којима се налази то  велико и опасно стање  звано Подмуклост , и како победити ту  пошаст ?  Видећемо како да наставимо . Закључак :  Удаљити се од таквих , игнорисати их у сваком  погледу , не обазирати се  на њихову злобу и пакост , јер такве особе нису  битни ни корисни  у вашим животима , зато је време да  наставите да  живите своје животе , без те ништавности .

Увод : Прошла су она времена  када се човек некоме надао ; веровао и мислио о томе да  га та особа неће никада  изневерити , и да је  добра , ово је есеј  управо на тему  доброте које  нажалост данас  више нема . Главни део : Нестало  је нешто што је била  одлика човечности и пријатељства , то је умрло ; срца су данас камена , или их уопште више нема , што сам како и пре али и сада то приметила ,а  то је заиста  болно , када вам се неко лажно представља  као добар/бра , не  постоји то више , далеко смо ; хладни смо , и шта чинити по том питању ? Закључак :Будимо онакви  какве нас је Бог створио , али се ипак удаљимо од  свих који су лажно добри , јер ту не постоји  апсолутно ништа  нормално , и зато се потрудимо да  ми то останемо , и спречимо да  нам се срца скамене , наставимо да волимо , то је оно што је битно  за све нас ,нека остане тако . 

Увод : Кроз векове  се увек о томе говорило ; али исто тако и доживљавало , данас је све исто иако је  мало другачије доба , али начини патње су  остали миленијумима исти , и зато ћу преко овог есеја  описати све што нас људе  тишти тако кроз читав Историјат . Сва времена су имала  све то што се назива  мука ; јед или слично , то се нажалост искоренити не може ,и да хоћемо ; желимо , опет не можемо , зашто је то тако ? Ми као свесна  али ипак грешна бића , свесно или не , ми  на неки начин  призивамо то зло , звано Патња ,да  ли нам она треба ? Не ! Нипошто , али наши језици , како рече чувени  Пушкин ( "Я и мой  грешный язык") ( "Ја и мој грешни језик" ) ту је корен свега тога , зато се морамо мењати , да би нам било боље . Закључак : Треба да знамо , за шта патимо ? Неко заиста пати за бесмисленим ; пролазним стварима , да ли је то здраворазумски ? Није наравно , људи смо , и ко има бар мало  осећаја за бол других ,...

Увод : Некада су времена  била лепа и као перо лака , сада се све то променило ; нешто је нестало , нешто  важно , у људима ? Човечност ,а на то место дошла и  увреда , о њој ћемо  проћи кроз овај есеј . Главни део : Познавала  сам их доста , али  никада нисам осећала  слободу ; и ако бих је  осетила брзо би и  нестала , и на то  место би дошла увреда , да ли сам је заслужила ? Или је тако морало бити ? Схватих , да ме увредише зли , удаљила сам се од таквих , сада дишем и живим . Закључак :Оне нису лепе , али сетимо се Господа  Нашега Исуса Христа , какве је увреде добијао , још и безгрешан , па  да ли ми грешни ;пали , смртни и ништавни треба да се бунимо у вези ове теме ? Нипошто ! Већ је требамо доживети и  претрпети и то зарад  нашег добра и Спасења .