ЕСЕЈ О ТИШИНИ .
Увод: Овај есеј је личне природе , и на неки начин ћу покушати да га дочарам у стању онаквом , какво заиста јесте , зато ћу га сада и обрадити . Главни део : Многи од нас воле мир и тишину ; они се најчешће могу наћи у природи , нажалост и то се сада променило , а ево и зашто ? Место где сам проводила најлепше дане у животу , где је тишина била синоним за нешто лепо , сада је то место Дисхармонично ; пуно буке ,нигде мира , град је друго , он је увек бучан , лично не волим живот у граду ,зато желим да се врати тај прелепи мир , као што је био некада . Закључак: Боримо се за тишину , јер њу и Космос воли , изборимо се против тог неприродног звука , научимо да живимо са птицама и њиховим прелепим песмама , а не са нечим што нам може нарушити здравље , а то нам заиста не треба , чувајмо тишину и себе , то је најважније .