Љиљана Вукотић . Моји Есеји

Увод : Колико пута Вам се дешавало , Да се осећате чудно ; страно у свету , У којем живимо , окружени Интернетом , Међутим , на њему Ви нађете неког створа , За којег Ви наравно ништа не знате , а да , Притом он/она/они о Вама знају све , И то још од раније , и све Вам се  то манифестује кроз злобу ;мржњу и увреду . Ово ће бити мој лични есеј ,али уједно И сведочење сада већ одлазећег дана . Главни део : Важим за особу која  Је некада била доста причљива , ( сада више не ) , на Социјалним мрежама сам доста дуго , имала сам и добра и лоша искуства , али ово данас ме је продрмало из темеља. Наиме , стигне ми са једног канала порука  са следећим садржајем : "Да си се образовала  завршила би основну школу( увреда) , и не би избацивала телевизор из куће ". Дотични идиот је изнео увреде на мој рачун само кроз похвалу том каналу , ако чита ,пошто сам по њему "неписмена", и пошто гледа у туђе а не своје двориште , желела бих да му поручим следеће : "Битанго једна ! Да ...

Увод : Живимо у савременом свету . И многи од нас житељи 21-ог века , Налазе се у чудном свету ; друштву , Доста њих не зна за културу , А део су мог живота( нажалост ) Зато ћемо мало попричати о некултутри . Главни део : Прошла су далека времена , Далеки људи који нису припадали нашој епохи , Оставили су иза себе мноштво ремек-дела ; Која ми који се едукујемо путем књига ; Тих ризница знања , међутим у мом Случају и животу има људи који не воле то ; оговарају ; трачарају... Упитам се : "Куда све ово води ?" Закључак : Такво понашање , Без моралног кодекса и начела ; У мени ствара фрустрацију , И опет се питам : "Па , зашто тако ?" Зато што су далеко од свега што их Може учинити моралним ; етички чистим , Али не ! Они беже ; ја их остављам , Желећи при том да у себи сачувам Мир а све друго ће лако доћи . Борите се за себе и не дозволите  Да упаднете у морални суноврат , Останите свесни себе и своје породице , Којој сте и те како преко потребни . 

Увод : Живот зна да буде тежак ; налик олову што и узрокује  , многе недаће и патње , зато је ту присутна и немоћ  коју ћу у овом есеју и обрадити . Главни део : Много муке ; али и страдања имамо  када нам нешто не иде  у животу , како се  изборити с тим ? Треба имати снаге , изокренути све  контра и биће све лако и другачије . Закључак: Суочимо се са свим животним недаћама , смогнимо снаге ; истина неће бити лако , али ћемо са свим снагама победити  то зло и кренути даље , тада ће бити боље , по све нас .

Увод : Живот је непредвидив . А то је заиста истина , међутим овде нећу писати ; ни говорити о томе , већ  о лажној нади од стране људи , који су ми скоро ушли у живот , и овај есеј ће причати ; и писати о томе . Главни део : Нико ко није у мојој кожи , не може знати како се осећам и кроз шта све пролазим ? А зашто ? Зато што нема више људи , или их има али су и те како сумњичави и то без разлога .Да ли ме  то вређа ? Наравно , жалосно је што се не могу променити , можда с временом ? Закључак : Желим да верујем у то . Али ...Увек постоји то "али" , и докле ће оно трајати ? Не знам , чекам . Навикла сам се на то , али се нисам и нећу  навићи на лаж и лажне људе , и зато ако имате такве , идите што даље од њих , јер ће вам бити боље . 

Увод : У далеким временима смо доста тога и знали ; и могли али исто тако , једног дана је све нестало , и ? где је радост ? Размотрићемо у овом есеју . Главни део : Радовали смо се некада . Али сада је све то увело , шта се то десило и због чега је то тако ? Велика промена у нама ; даљина ; хладноћа у срцима других ; и  према другима , а то је болно , али да ли постоји решење за то ? Закључак : Да ! Може да се реши . Ставимо осмех на лице , покажимо га баш онима  који нас мрзе ; презиру , немојмо га гасити , блистајмо ;сијајмо  од среће јер нас она  и кроз живот покреће . 

Увод : Крећемо се ; живимо ; радујемо се , и то је одлика нас као свесних бића , али шта  бива са нашим мислима ? Да ли ћемо то икада докучити ? Кроз овај есеј ћемо сазнати . Главни део : Шта су мисли ? Мисли или разум су наш  рационални део личности , уз помоћ којег доносимо  важне одлуке ; али исто тако оне нам помажу да  преживимо у тешким тренуцима , међутим , знају да буду зле , зашто су такве ? Закључак: Злопамћење или зла мисао која се у некима налази у фази развоја у лошем смислу , сачувајмо лепе мисли , и са злопамтилима је најбоље да немамо посла , зато се морамо потрудити за своје добро и нама ближњих , зато памет у главу . 

Увод : Да ли сте некада  у животу сусрели особе  које сте некада искрено и пријатељски волели ; веровали у њихова обећања , ако јесте онда је овај есеј посвећен свима вама . Главни део : Од малена  сам држала до себе ону дату реч , коју и испуним , то је за мене било и остало  и битно и значајно ; нажалост некима  које сам знала , моја искрена обећања  ништа нису значила , то ме је доста погађало , али , помирила сам се  с тим за сва времена . Следи питање:"Како ?" Закључак: Тако што сам  их игнорисала , живот ме  је одвео далеко од њих  (Богу хвала) терет је спао ;нестао живот се променио ; променила сам се и ја , научила лекције које  више нећу никада заборавити . 

 

Увод : Да ли сте икада у животу срели неку  особу која је за себе  тврдила да никада  није грешила ? Ја јесам , нажалост , и зато те особе не  знају за Покајање , па да разјаснимо шта је то заправо ? Главни део : Много је примера  и случајева , али навешћу један , Замислите да имате пријатеља  који вас је повредио и од  којег очекујете људску особину звану Покајање , и ви док чекате шта он ради ? Горди се и тврди да ни за шта  није крив ; и да нема за шта да се каје и одлази ,ви остајете у шоку јер се од такве "особе" нисте надали али је показао своје право лице , и ? како даље ? Закључак : И даље чекате ; надате се да ће се у њему  пробудити трачак људкости , нажалост не , остаје такав  до краја , вама остаје и то чините да прекинете све  са том особом и кренете даље и из те животне лекције , научите колико је битно  кајање јер сви имамо грехе , а покајање нас спашава од истог . Размислите о томе . 

Увод : У ужурбаном времену  наших живота , који теку као  по филмској траци , брзо и без предаха ; спокој је оно  што нам је потребно ,овај есеј и говори о њему . Главни део : Цвркут птица . Удаљеност од града , потрага за миром , и што даље од  урбане средине , где ћемо наићи на то што тражимо , да ли смо спремни за то ? Закључак : "Застане мисао"  а због чега ? Из више разлога , првенствено стрес ;саобраћајна бука , и много тога другог што нас омета у свакодневним активностима , ослободимо се свега и тек  тада ћемо пронаћи мир .