Љиљана Вукотић . Моји Есеји

Увод : Да ли се сећате лепих дана ? Сви се сећамо , али да ли се исто  тако сећате самоће међу људима ? Ово је уједно и тема овог личног есеја , који ћу покушати да обрадим . Главни део : Сви смо ми људи ( неко више , неко мање ) . Да ли вас је заболела самоћа међу људима ? Мене јесте , јер сам је уједно и доживела од многих , које сам сматрала пријатељима ; а заправо то уопште нису били . А шта су они заиста били ?  Користољубиви и похлепи , и злобни , али на кога ? На мене особу са Инвалидитетом ? Ако је тако нека их служи на част , зато сам и одабрала  самоћу која ми је пријатељ . Закључак : Чувајте се свих оних  који вам "желе добро" , а заправо вам  желе супротно , ако бирате ; бирајте  управо самоћу , посебно ако спадате у ове типове људи у које ја спадам , без среће и радости од људи , и без њих то можете бити , зато памет у главу , и пазите кога  пуштате у своје животе , они су вредни , и зато их чувајте као очи у глави . 

Увод : Ово је свет у којем има  разних људи ; али нажалост  има и "Људи поквареног срца" , што је и тема овог личног есеја , чију ћу тему покушати да обрадим . Пролазећи кроз живот , сама без Пријатеља , ( што је и познато ) , ипак  сам сретала доста људи  који су у себи имали  Покварено срце , да видимо који су то људи ?  Људи поквареног срца су  они људи који су ми у  животу донели само  штете а никакве користи ; док су они мене "наивну" искоришћавали за све , посебно за њихову корист . Када је дошло време  када су ми "Пријатељи"  били преко потребни , посебно после многих  Опеерација ( укупно њих 10 )  нигде их није било , тада сам окренула други лист , и као особа која је све трпела и ћутала ; више таква нисам била , већ сам им све отворено рекла , истина их је заболела , ( Баш ми их је жао ) , сада сам као Птица  слободна , спасила сам се од злонамерних , и од (не) пријатеља . Закључак : Ово је моја истинита и ис...

Увод : Живим у мени страном и  чудном свету , у којем такође живе и "Лажни пријатељи" , што је и тема овог  личног есеја , чију ћу тему покушати да обрадим . Главни део : Иако немам среће  са Пријатељима , као да сам  "уклета" ; комуникативна сам  по природи , али је нешто друго  у питању , а то је неразумевање тих "Пријатеља" за моју патњу и бол . Иако сам особа са Инвалидитетом ; уместо да ме подрже , не ! удаљавају се  од мене ; повисују тон ( не морам да чујем ; довољно је да то и осетим ) . Доскорашњи "пријатељ" се  у последње време доста другачије понашао  према мени ; по природи наивна ( шта ћу таква сам ) , мислећи да ми жели добро , почео је да игнорише моје  поруке , и да ме при том лаже , јуче сам решила да га  удаљим из "Пријатеља" .Људи се мењају , али не и ја . Закључак : Много тога сам на својој кожи искусила  и осетила , и синоћ је дошао и крај , свему дође крај , кад-тад , крећем својим путем ; он својим , лакш...

Увод : Почетак наших живота , знају да буду и добри ; и лоши , али како ћемо се суочити са Смрћу ? То је тема овог есеја , којег ћу покушати да разрадим . Главни део : Сви ми волимо живот , али дође време када овај свет морамо  да напустимо јер наступа Смрт . Шта је заправо Смрт ? Ко је она ? Смрт је престанак рада наших виталних органа , али уједно и крај живота .Постоје многе врсте , неке су узроковане болестима многих врста , од глади ; жеђи , али и суицид један од најгорих  видова Смрти . Ми смо овде привремено , на  Пропутовању , како ћемо окончати наше животе ? То само од нас самих зависи . Закључак : Тешкоћа живљења ми је у глави  створила једну химну , тачније наслов једне Пушкинове песме  која гласи : ( "Не дай мне Бог сойти с ума " ) , ( "Не дај боже да полудим" ) та песма ми је водиља  и када ми је тешко сетим се како је њему било тешко док је био  сам у Изгнанству . Размислите о овоме посебно ако као ја волите  живот , мењајте нешто ко...

    Увод : Ово време је изгубило Компас , али исто тако и "Скромност" што је и тема  овог есеја чију ћу тему покушати да разрадим .   Главни део : Некада бејаху времена  када се скромност поштовала и волела , шта је заправо скромност ? Скромност је једна  од најлепших врлина код човека , која нажалост  "изумире" .По природи сам скромна , срећна сам оно што имам ; свесна сам да ми је  толико Бог подарио , и не тражим ништа преко мере . Међутим , у данашње време људи су окренути ка  Материјалном ( Мамон -Златно теле код Јевреја , тотем  којем се клањају за згртање свега материјалног ) . Више нису окренути ономе што им је Бог дао , већ  хоће још и преко тога , то уопште није добро , будимо у свему умерени и биће нам боље .   Закључак : Будимо скромни , то је лепо и културно , а при том помажемо себи и  другима . Моја изрека каже : "Новац је нужно зло које квари људе " . Не ! Није далеко од истине нимало .

    Увод : Сви ми тежимо да будемо  Културни ; јер је то основ нашег бића , Нажалост "Некултура" данас влада , што је и тема овог есеја , чију ћу тему покушати да разрадим .   Постоје људи који држе до свог става , на неки "Патријахални" начин васпитања  и културе ; с временом ти исти су постали  нормални и изашли на прави пут ; штићећи  тако и Традицију , што је веома битно .   Међутим , уселила се нека зла "Коб"  која је почела да уништава  све што је добро ; темељито и чврсто , почиње  борба за Културу , али се ту намеће  "Некултура", која узима Данак . У Старо Доба , све је било усклађено са "Природом" , цео њихов живот је ишао  у корак с њом , али то је сада на велику штету  и жалост уништено .   И ? Ко је крив ? Па ми сами јер смо одустали од  Битке за Моралну вредност нас  као свесних људских бића , која као да губимо снагу да наставимо  даље ; морамо то да учинимо ,  никако да не покле...