Љиљана Вукотић . Моји Есеји

Увод : Некада се ценила суздржаност , јер је била део културе . Данас је , нажалост све то нестало , Страшно је што више нема људи , Они су сада попут ,,звери" , која гледа на све начине да нас прождре , зашто је то тако ? Пробудио се гнев та страшна Сенка ,  која разара све како у нама , тако и око нас , ово је есеј о њему . Главни део : Да ли можемо бити ,,хладне" главе ? Виђала сам друге да то могу , али ја не могу таква бити , једноставно осећај( Персона ) не може мој мозак да појми  ту врсту хладноће( Сенка ) Нажалост , они ипак могу . Закључак : Како онда контролисати бес ? (Сенка) Морамо наћи у себи мир ( Персона ) Па потом са својим Архетипом путника , кренути даље и далеко , видети све , вратити се и спремити за нове борбе ( Сенка )  које нам живот пружа;и даје.( Персона ). 

Увод: У давна времена људи су се поштовали , данас нажалост тога нема , нестало је , постали смо крути , злобни , пакосни ... Све оно што никада не би требали да будемо , али ту је и неискреност ,и овај есеј пишем  управо о томе . Главни део : Све што је некада било , прошло је , сада су само остале Персоне и Сенке , и то у нама људима , ако се тако још можемо и назвати , постоји живи пример из мог живота , а то је особа која се према мени и мојој мајци понела  неискрено ; лицемерно . Персона: ,,Све ће бити у реду ,  решићемо тај проблем ", Сенка:,,Жао ми је , али ја се  не бавим тим проблемом ". Шта треба чинити по таквом понашању ? Закључак : У потпуности се дистанционирати од такве особе , или је још боље уништити на најсуптилнији начин , то је једино решење и спас како од Персоне , тако и од Сенке , и на тај начин ћемо се спасити и  успети у томе , само ми будимо Архетип ратника , и биће све у савршеном реду .   

Увод : Од давнина се говорило о њему . Некога воли , истина , али неко не , Зашто не волети живот ? Описаћу у овом есеју . Главни део : Родимо се ; ходамо ; дишемо ; лепо је , Али код неких људи постоји , одбојност , аверзија према животу , због чега је то тако ? Да ли због неке трауме ?  Не ! То је све од умора и брига , Како даље ? Одустати ? Нипошто ! Закључак : Не постоји савршенство међу нама , зато што ни ми то нисмо , Али , треба узети у обзир друго , Да смо овде у пропутовању , и да свако од нас има бриге , које треба да победимо . 

Увод : Дуго смо живели срећно , али с временом , то се све променило , почели смо да се осећамо чудно ;остављено , да би то касније прерасло у непријатности , о чему је и тема овог есеја .  Главни део : Поверења како у људе , тако и у пријатеље су  почела да бледе ,као  пред зору , али ипак , шта нас је још повукло ка том ? Лаж , превара , лицемерје ... Све смо то доживели , и због тога смо рањиви , ипак ,проћи ће временом . Закључак : Ми смо заиста чудна бића , увек нешто између , сна и јаве , али  исто тако и између  Персоне и Сенке , и због тога бива све мучно , али не и задуго .