ЕСЕЈ О НЕПОШТОВАЊУ
Увод :
Да ли сте пролазећи улицом .
Сусретали Вама страна лица ?
Мрких ; скоро црних погледа ,
Шта је то у питању ? Или ко ?
Просто речено непоштовање ,
Овде ћу опширније ово разрадити .
Знате , живот је увек пун бола .
И то је заиста жалосно ; јадно ,
Међутим , овде име нећу помињати ,
Али ћу наравно написати све ,
Оно што ме тишти ових дана ,
То језиво недржање речи ,
Ви се уздате у ту особу ,
И ? Шта онда тад бива ?
Догађа се следеће .
Наводно заборав ,
( Не верујем уопште )
Уочавам нешто језиво ,
Да се то биће променило ,
За две године сам видела
Његово право лице ,
Наивно чекам одговор .
Нема га . Тишина .
Тај тужни тајац ,
Када се надате ,
Чекате савет ,
Од "пријатеља",
Који гледа само себе ,
Доносим одлуку ,
Бивам чврста при томе ,
И оно што сам писала ,
То и заувек бришем .
Закључак :
И ? Шта мислите ?
Да ли ми се јавио ?
А требао ми је само један савет ,
Не ! Није се ни дрзнуо ; ни потрудио ,
Његова језива хладноћа ; безосећајност ,
Сада када помислим кроз кичму ми иде језа ,
Само ми реците : "Да ли ми тако нешто треба ?"
Наравно да не . Такав створ је далеко од човека ,
А мене као инвалида , и што је најгоре све зна
О мом животу , не , дотичног то не интересује ,
Нека . Надам се да ћу уз Божју помоћ кад-тад ,
Осетити радост у свом пустом животу ,
Мој савет Вам је бежите од таквих ,
На време и што пре . Нема чекања ,
Такви су непоправљиви ; подмукли
Чувајте их се ! То је за Ваше добро .
ОВО ЈЕ МОЈА БОЛНА ИСТИНА .
ОдговориИзбриши