Љиљана Вукотић . Моји Есеји

Увод : Чудна смо ми природа . Све чинимо што не треба , Ипак , да ли у нама живе сећања ? Овај есеј ће то разрадити . Главни део : Од детињства , Све зависи какво је било ? У нама све то варира , Међутим , судбина је кључна , Замисао и мисао исто тако , Наш капацитет ; ментални склоп , То нам ту говори о нашој памети , Била она далеко или близу ? Она се заправо налази ту . Закључак : Постоји заборав . Која је донекле нормална , Али , када из меморије избришете све , Шта сте и ко сте Ви тада ? Ставите прст на чело и дубоко се замислите . 

Увод :  Времена се мењају . Па с њим и ми такође , Међутим , постоји нешто , То се не може купити , Слобода о њој овај есеј говори . Главни део : Некада смо знали . Осећали да дишемо ; Летимо као птице , Али , све се променило , Сада су нам крила сломљена , Покушавамо да учинимо било шта , Како би нам било добро у животу , Нажалост , није баш лако , Можда и буде , ако будемо јачи . Закључак : Потрудимо се да нам тако буде . Да имамо осмехе ; срећу , Штете ће бити , али борим се , Тако и ви чините , још боље , Воље за сада  на видику нема , Затворимо очи као пред сан , Отворимо их ,сене ће нестати заувек . 

Увод : У лепа ; давна времена , Постојало је нешто код људи , Били су опуштени ; весели , Али поверење је прокоцкано , Посебно у ово време , Овим есејом ћемо рећи све .  Главни део : Нешто живи у нама , Посебно када имамо у некога наду , И деси се оно чему се и не надамо , Нити то од тих особа очекујемо , Шта треба чинити у том тренутку ? Једноставно се окренимо и кренимо даље , Неким другим путем који је бољи , За све нас ,зато се чувајмо . Закључак : На Вама је како ћете се опходити према таквима . Али , ако сте толико повређени , Зар ћете дозволити све по старом ? То је Ваша одлука живота , Ипак , морате да се чувате , Јер пазите се тих змија отровница , Које желе да Вам нашкоде кад-тад . Ваш живот је драгоцен и пазите га .

Увод : Верујем да сте се бар једном у животу разочарали . Али не верујем да сте прелазили преко тога , Када безосећајности погледате у очи , Како се тада осећате ? То ћемо сазнати у овом есеју . Главни део : Пробудите се једног дана . Пођете да обавите нешто , И деси вам се катастрофа , Безличност људи , Како то болно звучи  , Настављате даље . Закључак : Садистички вас мељу речима . Које боду попут кактуса , Иглице на њиховим језицима , Говоре с мржњом , Ипак , чему све то ? Сломљени сте , а живи , Следи дуги опоравак , Потребни сте себи за нове борбе , У којима морате победити , Падаћете , тачно али ћете и устајати , То је тај циљ , само треба стићи до њега , Онда ће све бити на свом месту . 

Увод : У нама живе успомене . Некада не тако лепе , Нажалост , то се деси , Посебно у промашају , О којем ћу овде рећи пар речи . Нема дана ; ни сата . Шта се то с нама догоди ? На први поглед ништа катаклизмично , Међутим , када нам буде кикс , Сасвим другачије реагујемо , Која је промена у нама ? Много узбурканих емоција . Од беса ; љутње ; ћутње ... Али , како се изборити ? Себи и другима помоћи , У таквим тренуцима . Полако се припремамо . За шта ? и за кога ? Велика измена је ту , Наступа ослобођење , Од свега негативног , Крећемо се ка позитивном . Закључак : Зацељујемо ране . Које нам је време нанело , У истом тренутку се уздижемо , Као птица из кавеза ; Ослобађамо се окова , Започињемо нови живот . 

Увод : Свако од нас пролази кроз то . Живот нас шамара као ветар , Наилазимо  на непоштовања , И тада на сцену ступају мисли . О њима ћу причати у овом есеју . Главни део : Дешава нам се много тога . Сваки догађај изгледа као затворена врата , Трудимо се ; покушавамо да их отворимо , Како би нам било лакше , али безуспешно , Одлазимо до прозора , иста ситуација ; Ако не и гора ? Зашто ? Зато што је закован , Тако се дешава и са нашим умом , У њему се рађа безброј идеја ; Али шта нам треба како бисмо их реализовали ? Алати . Кључ и чекић ,  Нажалост , немамо их , Тада крећемо у потрагу . Закључак : Одлазимо на таван . Тамо налазимо све , Почињемо са ослобођењем , Глава нам је лакша , Бистра је ; растерећена , Враћа нам се осмех на лице , Крочимо на улицу , Путујемо ; радујемо се , Слободни смо као птица , Зато , опустимо се , И пустимо себе да размишљамо , Лепо ; добро ; и позитивно , И тек тада ћемо бити задовољни . 

Увод : Жива смо бића . Грешна и пала , Таква нам је природа , Овде ћемо причати о грешкама . Главни део :  Можемо ми да се трудимо . Али , нажалост нам не иде , Да ли желимо да будемо добри ? То може бити или пусти сан; жеља или јава , Међутим , шта се у нама преломи , то ћемо и бити , Јадно ; бедно и тужно је све то да не грешимо , Није истина , зашто ? Питате се , Зато што смо просто такви , Поправка постоји , али не овде , Питате се : "А где то ?" Закључак : У загробном животу . Када Богу дођемо на Истину , Тек тада ћемо све сазнати , Само је питање времена , Када и колико ? Чекаћемо наше време , А дотле водимо рачуна о себи и језику , Од њега сваки грехопад започиње . 

Увод : Живимо у времену које не знамо . Много тога се променило ; нестало , Али ипак остаје нечовек , Покушаћу да објасним све . Главни део : Пролази живот а да тога нисмо свесни . Међутим , увиђамо нешто друго , Шта би то могло бити у нашем роду ? Настанак онога од чега ми многи зазиремо , А то је да не постанемо нељуди , Нажалост и на несрећу тога данас има доста , Када знате некога дуго и ...шта се деси ? Сазнате да је тај постао створ , Како даље чинити по том питању ? Закључак : Апсолутно ништа . Неће изаћи из свог оквира , Зато се немојте трудити да спасете то , То је нови пут ; живот и то оставимо , Сачувајмо се од таквих да ми не будемо слични или исти . 

Увод : Да ли сте пролазећи улицом . Сусретали Вама страна лица ? Мрких ; скоро црних погледа , Шта је то у питању ? Или ко ? Просто речено непоштовање , Овде ћу опширније ово разрадити . Знате , живот је увек пун бола . И то је заиста жалосно ; јадно , Међутим , овде име нећу помињати , Али ћу наравно написати све , Оно што ме тишти ових дана , То језиво недржање речи , Ви се уздате у ту особу , И ? Шта онда тад бива ? Догађа се следеће . Наводно заборав , ( Не верујем уопште ) Уочавам нешто језиво , Да се то биће променило , За две године сам видела  Његово право лице , Наивно чекам одговор . Нема га . Тишина . Тај тужни тајац , Када се надате , Чекате савет , Од "пријатеља", Који гледа само себе , Доносим одлуку , Бивам чврста при томе , И оно што сам писала , То и заувек бришем . Закључак : И ? Шта мислите ? Да ли ми се јавио ? А требао ми је само један савет , Не ! Није се ни дрзнуо ; ни потрудио , Његова језива хладноћа ; безосећајност , Сада када помислим кроз кичму ми ...

Увод : Деси се понекад да смо сами . Да ли је то заиста тако ? Не бих рекла ; ни сложила , Имам нешто што нам је дато , Тај дар је Мудрост о којем ће Овај есеј рећи много тога . Главни део : Свако од нас има разум . Требамо чувати ; и сачувати , Не ! Ми не тражимо камен , Који ће нам то дати , Бог то све дарује , Зато , будимо срећни . Закључак : Немојмо се заносити . Идемо кроз живот , Напросто стихијски , Не знамо где ћемо се зауставити , Али једно је сасвим сигурно , Чувајмо разум и веру , То ће нам бити довољно , Испунимо наше животе , И све ће доћи на своје .

Увод : Да ли сте се икада упитали , Шта је то живот и чему он води ? Себи то питање често постављам , Али нажалост , без одговора , Међутим , по среди је нешто треће , Размишљање о срећи , то ћемо у Овом есеју размотрити . Главни део : Постоје људи који не знају  За патњу ; бол ; тугу и они једноставно  Живе слободни као птице , Знају и имају смисао живота , Нажалост , неке особе то немају зашто ? Постоји много разлога и варијанти , Исто тако , судбина је водич , Многи се злопате дужи временски период , Као два различита света ; пола  Север и југ исток и запад , То су те разлике некога уздижу , Друге руше и уништавају . Како наставити даље ? Закључак : Ма колико било тешко . Боримо се и изборимо за радост , Кад-тад ће се однекуда појавити ; Погледаће нас ; насмешити се , Створити нам другачији поглед на свет , Посебно за оним за чим трагамо , Само напред и никада не одустајмо . 

Увод : Да ли сте икада желели нешто ? Налик лепим речима ; ружним ласкањима , Како сте се понашали и осећали тада ? Овде је реч о похвали о којој ћемо  Заједно путовати кроз овај есеј . Главни део : Слава Богу на томе што не волим то . Једноставно , похвале нису ни део мене ; Ни део моје личности , и сматрам да је то Грешка и то велика , али ако ја нисам ; Нажалост знам ко то јесте , Све које знам теже ка том злу , Живот је јако кратак ,и ? Шта се добија с тим ? Закључак : Апсолутно ништа . Пролазна смо епоха , Нестајемо полако , Али се не исправљамо , Срљамо из грешке у грешку , Потрудимо се да бар за себе , Останемо нормални , Када то не умемо ; И нећемо учинити за друге .