Љиљана Вукотић . Моји Есеји

Увод : Сви смо ми то искусили . Неко више , неко мање , али бол је присутан , хтели ми или не , он је нажалост део нас . Главни део : Пролазимо кроз његове фазе . Како једне , тако и друге , највише нас погађа на пољу породице , где смо наравно и најосетљивији , на нашу жалост он је ту , како га се решити ? Закључак : Трудимо се да будемо оптимистични . Јер , и то је живот , а кроз њега пролазимо баш све , тако можемо решити ту дефиницију , и погледати га у очи , и продужити даље .  

Увод : Сви смо ми имали ,,лоше" тренутке . То је долазило и пролазило , али заболи помало неправда , али као Издаја што је и тема  овог есеја је трајно . Главни део : Једна моја стара мисао каже : ,,Кога знам не знам га , кога не знам знам га", важила је до скоро , сада се и она ,,убајатила", ,,прошао јој је рок трајања", можда ово све звучи смешно , али у мојој ситуацији је саркастично  и болно ,постоји велики разлог за то , а ко је кривац ? Па људи наравно , како знани тако и незнани . Ево једног мог савета Вама . Закључак : Никада немојте веровати особи на први поглед . Јер ,како Јунг рече :,,Сви користимо Маске када треба", али ови су претерали ,заборавили су своју Персону , уосталом лепо им је путем Маске да варају и лажу , али преко Персоне(наше Право ја) , код њих је  нестало , и шта још немају ? Људкости. За сваки случај , продужите даље и не осврћите се за онима који се Вас не сете ,и који Вас брзо забораве .  

Увод : У животу упознамо , видимо доста људи . С некима будемо пријатељи , али с временом , све се то промени , они које смо некада знали , сада су постали егоисти , овај есеј је посвећен лично њима . Главни део : Шта је наш највећи проблем ? Опуштеност  у разговору са другима , а да при том не успемо да видимо  ту њихову мрачну страну , ми им и даље верујемо , све до оног тренутка  када их погледамо у очи , и у њима видим тужну , али ипак реалну истину , нажалост , касно је да се удаљимо , али тражимо излаз где и како ? Закључак : Само смирењем и мудрошћу можемо решити све . Идемо полако , корак по корак , зна се да је сваки ,,горак", ипак смогнимо снаге , удаљимо их из наших живота , да бисмо могли нормално и да дишемо и живимо , тешко је , али ипак живот је и борба и победа .