ЕСЕЈ О САМОЖИВОСТИ .
Увод : Живимо у времену где је људскост мртва , а саможивост жива , ово је уједно и тема личног есеја који ћу покушати да разрадим . Главни део : Сведок сам тога да у данашње време, има више нељуди него људи , Који гледају само себе ,а не маре за друге како им је ? Поседују велику гордост , што је "Мајка свих зала , али таквих има свуда по свету и треба их се чувати . Закључак : Докле ће ово ићи заиста не знам , али да се борим са Аждајама не пада ми напамет , само идите што даље од таквих , јер са таквима нису нити ће икада бити нормалног посла , сачувајте разум , јер када њега имате , имате све .
