Љиљана Вукотић . Моји Есеји

Увод : Тако је било одавно . Али као данас није , Ово је врхунац неискрености , Зато овај есеј и говори о тој теми . Главни део : Ко у данашње време верује у пријатеље ? Много је преварен по том питању , Зашто сам овако оштра ? Из више разлога , навешћу два . Први није истина да кога дуго знаш да је добар , Већ напротив , омашка велика , Други неискреност од многих , Који не цене човека , понижавају га , Да ли би сте желели тако нешто у животу ? Закључак : На нашу штету и жалост . ( Мислим на моју породицу ) Увек смо били и остали окружени , Нељудима и свима онима који не знају за морал и част . А то су два најбитнија кодекса личности и бића , Пошто све то полако нестаје , онда  Нам следи борба , али за спас Сопствене личности ; без ње смо изгубљени заувек . Зато , устанимо и боримо се да будемо људи до краја . 

Увод : У давна времена , Када Цивилизација није заживела , Као данас , било је мање злобе , Ово је уједно и тема мог есеја . Главни део : Људи ? Да ли то још постоји ? Да , али физиономије измењене , Више подсећају на звери , Него на човека , ипак , Све што је у природи , Има мање или га нема , Зла као што се угнездио у нама , Зато , устанимо и боримо се , Биће нам боље у животу . Закључак : Ако сањамо о времену добра , Створимо га у себи , Јер , уистину и Месец има тамну страну , Па зашто онда не окренемо све ка Светлу ? Принцип Јин Јанга каже : "У сваком злу има добра ,  И у сваком добру има зла , Светлост и тама ; Дан и ноћ " , Зато се изборимо са свим лошим у нама .