Љиљана Вукотић . Моји Есеји

Увод : Пробудите се ујутро . Погледате кроз прозор сунчан је дан , али вама ништа од руке не иде тада , зовете пријатеље , нико вас не чује , сами сте , само ви и слабост , у овом есеју пишем о томе . Главни део : Спремате се за посао . Седате у аутомобил и крећете , долазите до радног стола , видите на њему коверту , питате се :,,Шта је сада ово ?" Полако је отварате и шок , добили сте отказ а да вам нико није јавио , у вама су разне емоције ;ћутите , али ваш шеф је кукавица , која вас је на подмукао начин отпустио . Закључак : Од тог тренутка немате никога . Али не часите часа , одмах тражите нов посао , врло брзо га налазите , крећете са обуком , прошлост остављате иза себе , идете напред јер ту су врата , а тамо провалија , срећни сте и живи , суочени са оним што неки имају , а неки су просветљени . То је живот . 

Увод : Пролази време . Живимо у нади да ће се неко променити , међутим то се не дешава , и та особа постаје све гора , зашто ? зато што је то злоба . Главни део : На нашу велику жалост , то се тешко мења скоро никада , у том случају као да су ,,заљубљеници" у зло , свесни смо свега да је то лоше , и треба да га искоренимо . Закључак : Устајемо и крећемо у борбу . Не ! Не одустајемо , идемо све даље , да би нам било боље , када ће то бити ? биће онда када погледамо у себе , и кренемо у спашавање свих , будимо упорни и победићемо . 

Увод : Да ли сте срећни ? То је реткост у данашње време , Нажалост , ту су и ране , од оних који су подмукли то је и тема есеја . Главни део : У давним временима бејаху људи . Данас на штету не , нестали су заувек , али зашто ? Зато што су нељуди , ударе вас без надања , из тишине , треба да пратимо . Закључак : Отворите очи . Ходате међу зверима , којима сте се поверавали , сада је то престало , из више разлога , окрените леђа , продужите даље , тако ћете се спасити , и биће вам много боље .