ЕСЕЈ О ЛАЖНОЈ НАДИ .



Увод : Живот је непредвидив .

А то је заиста истина ,

међутим овде нећу писати ;

ни говорити о томе , већ 

о лажној нади од стране људи ,

који су ми скоро ушли у живот ,

и овај есеј ће причати ; и писати о томе .


Главни део : Нико ко није у мојој кожи ,

не може знати како се осећам и кроз

шта све пролазим ? А зашто ?

Зато што нема више људи ,

или их има али су и те

како сумњичави и то

без разлога .Да ли ме 

то вређа ? Наравно ,

жалосно је што се

не могу променити ,

можда с временом ?


Закључак : Желим да верујем у то .

Али ...Увек постоји то "али" ,

и докле ће оно трајати ?

Не знам , чекам .

Навикла сам се на то ,

али се нисам и нећу 

навићи на лаж и

лажне људе , и

зато ако имате такве ,

идите што даље од њих ,

јер ће вам бити боље . 

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

О ЕГОИЗМУ

О ЖЕЉИ И ВОЉИ

О ИЗДАЈИ