ЕСЕЈ О ГОРДИМ ЉУДИМА

Увод : Пролазећи кроз живот .

Сретала сам многе људе ,

са којима сам мало причала ,

код њих је постојало нешто,

што ме и данас иритира ,

а то је њихова гордост ;

умишљена узвишеност ;

опсесивност ...

Удаљила сам се од 

њих , и зато овај есеј

пишем о њима .

Гледах малопре две 

горде девојке , као 

да су цео Свет освојиле ,

шеташе своје псе ,

ништа чудно ,нити лоше ;

али гордост у њима двема 

ме је истерала из такта .

Након њих две видех

још једну горду ,

која поносито 

дигнуте главе у 

зграду улази ,

исто понашање 

као код оне две ,

па се упитах следеће .

Да ли ти Гордељивци и Јадници 

мисле да су недодирљиви ,

и да су оне сила (Далеко било )

то је Синдром Калигуле ,

опасно стање , и треба бити 

што даље од таквих ,али 

с временом ће се сетити 

да је само један Господ Бог ,

којем се молимо и клањамо ,

а Гордељивци-Јадници 

нека се диве својим Идолима ,

како су они пали , тако ће 

и сви Гордељици-Јадници ,

пасти и све доћи на своје .

Закључак :Такве треба жалити ,

јер они не знају да су смртни ;

грешни ; ништавни као и сви 

ми , кад-тад ће схватити све 

то , биће касно , тада их 

не треба жалити ,јер 

имали су шансе за 

исправку , нису то 

учинили , и то је то ,

од њих треба зазирати ,

и чинити само добро ,

никако лоше ,како се 

и у нас не би уселила та 

опасно-неизлечива болест ,

можда лека има , али они

од њега беже ; док му ми

ипак прилазимо , а то је 

Вера у Бога а Он је наше 

Спасење од те Пошасти .

Зато ,памет у главу .