ЕСЕЈ О ГОРДИМ ЉУДИМА
Увод : Пролазећи кроз живот .
Сретала сам многе људе ,
са којима сам мало причала ,
код њих је постојало нешто,
што ме и данас иритира ,
а то је њихова гордост ;
умишљена узвишеност ;
опсесивност ...
Удаљила сам се од
њих , и зато овај есеј
пишем о њима .
Гледах малопре две
горде девојке , као
да су цео Свет освојиле ,
шеташе своје псе ,
ништа чудно ,нити лоше ;
али гордост у њима двема
ме је истерала из такта .
Након њих две видех
још једну горду ,
која поносито
дигнуте главе у
зграду улази ,
исто понашање
као код оне две ,
па се упитах следеће .
Да ли ти Гордељивци и Јадници
мисле да су недодирљиви ,
и да су оне сила (Далеко било )
то је Синдром Калигуле ,
опасно стање , и треба бити
што даље од таквих ,али
с временом ће се сетити
да је само један Господ Бог ,
којем се молимо и клањамо ,
а Гордељивци-Јадници
нека се диве својим Идолима ,
како су они пали , тако ће
и сви Гордељици-Јадници ,
пасти и све доћи на своје .
Закључак :Такве треба жалити ,
јер они не знају да су смртни ;
грешни ; ништавни као и сви
ми , кад-тад ће схватити све
то , биће касно , тада их
не треба жалити ,јер
имали су шансе за
исправку , нису то
учинили , и то је то ,
од њих треба зазирати ,
и чинити само добро ,
никако лоше ,како се
и у нас не би уселила та
опасно-неизлечива болест ,
можда лека има , али они
од њега беже ; док му ми
ипак прилазимо , а то је
Вера у Бога а Он је наше
Спасење од те Пошасти .
Зато ,памет у главу .
ОВО ЈЕ ТАКОЂЕ МОЈ СТАВ .
ОдговориИзбриши