( 27)
Увод : Затекнемо некада себе да
размишљамо о Прошлости , што
је и тема овог личног есеја који
ћу покушати да разрадим .
Главни део : Зашто нам се то догађа ?
Да ли због сете и носталгије за
временом и људима које нажалост ,
више нећемо видети ? У
мом случају враћање у
време које се више не
враћа ; буде ме људи
који су врло брзо
нестали из мог живота ,
и добри и зли .То
су болне успомене ,
које желим да заборавим .
Закључак : Као песник
враћам се у то време ,и
све бележим у стихове ,
то ми је спас , Катарза ,
мој савет је ако умете
да испољите емоције
не мора бити Поезија ,
као у мом случају ; већ
неки други вид уметности ,
ишчупајте себе из колотечине Прошлости ,
и више јој се никада не враћајте ,
то је најбоље решење .
ИСТИНА .
ОдговориИзбриши