( 27)



Увод : Затекнемо некада себе да 

размишљамо о Прошлости , што 

је и тема овог личног есеја који 

ћу покушати да разрадим .


Главни део : Зашто нам се то догађа ?

Да ли због сете и носталгије за 

временом и људима које нажалост ,

више нећемо видети ? У 

мом случају враћање у

време које се више не 

враћа ; буде ме људи 

који су врло брзо 

нестали из мог живота ,

и добри и зли .То 

су болне успомене ,

које желим да заборавим .


Закључак : Као песник 

враћам се у то време ,и

све бележим у стихове ,

то ми је спас , Катарза ,

мој савет је ако умете 

да испољите емоције 

не мора бити Поезија ,

као у мом случају ; већ

неки други вид уметности ,

ишчупајте себе из колотечине Прошлости ,

и више јој се никада не враћајте ,

то је најбоље решење . 

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

О ЕГОИЗМУ

О ЖЕЉИ И ВОЉИ

О ИЗДАЈИ