О СТРАХУ .


Увод :

Сви ми имамо жељу да дишемо ;живети ,

нажалост , не ! нисмо такви јер ми

осећамо страх ,и то велики ,

али када ћемо се вратити животу ?


Главни део :

Сретнемо особу , и нисмо слободни ,

увек смо у неком грчу ,

велика је жеља и воља ,

да се крене напред без престанка ,

и освртања за собом ,

ми то можемо , али како ?


Закључак :

Стиснимо зубе .

Зажмуримо и протрчимо кроз сегмент живота ,

тек тада ћемо бити и срећни и слободни ,

такав је живот ,

изборимо се за њега , и све ће бити у реду . 

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

О НЕПРИЈАТНОСТИ .

Увод : Дуго смо живели срећно , али с временом , то се све променило , почели смо да се осећамо чудно ;остављено , да би то касније прерасло у непријатности , о чему је и тема овог есеја .  Главни део : Поверења како у људе , тако и у пријатеље су  почела да бледе ,као  пред зору , али ипак , шта нас је још повукло ка том ? Лаж , превара , лицемерје ... Све смо то доживели , и због тога смо рањиви , ипак ,проћи ће временом . Закључак : Ми смо заиста чудна бића , увек нешто између , сна и јаве , али  исто тако и између  Персоне и Сенке , и због тога бива све мучно , али не и задуго . 
Прикажи све

О ЖЕЉИ И ВОЉИ

Увод: У давним временима када је била слобода . Човек је без обзира на доб , био исти као у овом веку и миленијуму , желео своје жеље и воље , да ли му је то потребно данас ? Главни део : Ма колико свет савремен био . Ми смо као ,,Оковани Прометеј", зашто ? зато што правимо грешке , ми хоћемо или нећемо све , али опет нам остаје велико ништа , у ово доба је све захтевније , али ми смо немоћни , не ! ово није песимизам , већ жива истина , како даље ? Закључак: Удахнимо дубоко и кренимо . Кроз живот , нека нас води снага ; енергија и све што нам је у животу неопходно , само тако ћемо остварити наше прохтеве , и коначно ћемо бити мирни и срећни , када будемо дошли до циља звани живот .  
Прикажи све

О НЕЧОВЕЧНОСТИ.

Увод : Много времена прође али се ништа не промени . Зашто ово кажем , зато што постоји нешто што је лоше ; поражавајуће за све , али највише за нечовечност о чему мој есеј и говори . Главни део : Дуго времена сам на овом ,,уклетом" месту , а постоји и разлог због чега га тако називам . Овде нема среће , јер где ћете ту исту наћи на месту  где живе само пакост, мржња,злоба и све оне најцрње али и најгоре особине ,одраз нељудкости према нама је стравичан , овде нема људи , овде је зло , они који чувају ,,змију" у недрима , и само нама пакосте и зло наносе пуне три године , како злу стати на пут и победити га ?? Закључак : Ако придајемо значају то шкоди нама . Стрпљења , нажалост немамо , али  потрудимо се да бар ми ,,будемо људи ", како је то говорио Патријарх Павле , једино ћемо тако да се спасемо од оних  који се са људскошћу нису ни видели ,  а још понајмање упознали , јер ипак , кад-тад сваком злу мора да дође крај . 
Прикажи све