О ПРОЛАЗНОСТИ .
Увод :
Живимо некада споро и брзо ,
не заустављамо се , бар тако мислимо ,
међутим , то је велика варка ,
нешто што нас истовремено и лаже и теши ,
ми смо на пролазном путу , овај есеј је посвећен њој .
Главни део :
Замислите свој живот да стоји ,
да се не мења ; не тече као река ,
на велику жалост , то је велика фикција ,
зашто тежимо нечему неживом ;мртвом ,
а не идемо ка ономе што је живо ,
вуче нас велика грешка које нисмо ни свесни ,
идемо и то свесно ка амбису ,
док падамо тек тада се сетимо , али све бива касно .
Закључак :
Очи су нам се навикле на мрак ,
тумарамо по њему , ударамо у
нешто чега доле више нема ,
а ми мислимо да су то зидови ,
нису , и они су пролазни ,
баш као све , баш као и сви ми .
РАЗМИСЛИМО О ОВОМЕ .
ОдговориИзбриши