ЕСЕЈ О СУДБИНИ



Увод : Да ли сте се некада питали како даље ?

И зашто вам некада све иде од руке , а некада не ?

Кога сте за то оптуживали ; кривили ?

За све је то била судбина , тај сурови виновник свију нас ,

Суочите се са тим њеним правим лицем ,

И тек тада крените у борбу .


Главни део : Сведоци смо , и то живи .

Да смо своје животе погрешно живели ,

Тада смо добили само патњу и бол ,

То је та животна прича , која уме да буде тешка ,

Нажалост или срећу то знам на својој кожи ,

Можда сам Вам неука ; глупа али другачије не могу ,

Нити могу , нити не умем да носим живот као други ,

Пуно је бола у мени , али га трпим и не ћутим .


Закључак : Не желим да ми улазите у кожу .

Али , само желим да ме схватите , ако можете ;

Умете као људи јер нисам као Ви и не могу бити ,

Другачије смо и судбине ; али и живота ,

Не можете разумети инвалида и његову судбину ,

Из више разлога , зато сам остављена без Вас

Људи , али никада без Бога и вере у Њега ;

Јер , Он ми даје снагу ; а Ви ми је одузимате ,

И то је та велика разлика између Вас и мене ,

Само , када Вас живот буде заболео сетићете ме се ,

Овако , не никада и то је тако нажалост . 

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

О ЕГОИЗМУ

О ЖЕЉИ И ВОЉИ

О ИЗДАЈИ