ЕСЕЈ О ТИШИНИ .

Увод: Овај есеј је личне природе ,

и на неки начин ћу покушати да

га дочарам у стању онаквом ,

какво заиста јесте , зато ћу 

га сада и обрадити .

Главни део : Многи од нас 

воле мир и тишину ;

они се најчешће могу 

наћи у природи ,

нажалост и то се

сада променило ,

а ево и зашто ?

Место где сам

проводила 

најлепше дане у животу ,

где је тишина била синоним

за нешто лепо , сада је то 

место Дисхармонично ;

пуно буке ,нигде мира ,

град је друго , он је 

увек бучан , лично 

не волим живот у

граду ,зато 

желим да се врати 

тај прелепи мир ,

као што је био некада .

Закључак: Боримо се за 

тишину , јер њу и Космос воли ,

изборимо се против тог 

неприродног звука ,

научимо да живимо 

са птицама и њиховим

прелепим песмама ,

а не са нечим што

нам може нарушити

здравље , а то нам 

заиста не треба ,

чувајмо тишину и себе ,

то је најважније .