О СЕЋАЊУ НА МОГ ОЦА

Увод : 

Овај есеј ће бити доста другачији од других .

Због чега је то тако ? Детаљно ћу објаснити ,

Личне је природе ; уједно и болне ,

Започињем , ако желите читајте га .

Мој отац Илија Јован Вукотић .

Рођен је 02.08.1955 године ,

У Косаничкој рачи , Куршумлија ,

Са 12 година остаје без оца који умире од леукемије ,млад ,

На мог оца остаје цело домаћинство ,

Иако је имао мајку Мирославу ,

И сестре Миладију и Слободанку ,

живот га није мазио .

После женидбе са мојом мајком .

Селе се за Београд ,

Запошљава се у фабрику "21 мај",

Ту је радио мало ,потом је 

Прешао у обданиште "Изворчић",

где је радио као домар до 1984-те године .

Исте године сели се на Видиковац ,

где се запошљава као домар у 

вртићу "Душко Радовић".

Радио је све послове ,

Био је водоинсталатер ,

Међутим нису га поштовали ,

Патио је у себи .

Године су пролазиле ,

и 2018-те године му је

откривен редак вид саркома ,

Ишао је на терапије ,

"Колеге" су му загорчавале живот .

Тешко болестан желе да искључе 

и воду и струју , у томе бивају спречени .

Два дана пред смрт му је дошао ,

бивши "Колега" и наредио мом

већ непокретном оцу да се 

исели из Радионице где су биле 

његове ствари , рекао је да ће наћи некога ,

Није хтео ни да чује .

У ноћи 4-ог јула добија високу температуру ,

изгубио је моћ говора , није могао да гута ,

Ујутро 05-ог јула у 07:20 мој отац се упокојио .

Закључак :

Били су на сахрани на Ивањдан ,

поново се сусрео са својим оцем Јованом ,

Тада је и Бог плакао колико је падала киша ,

Пета годишњица никому није обишао вечну кућу ,

Као да ће живети вечно , али није тако .

Не дочекавши ни годишњицу да му дамо ,

Избацили су нас моју мајку и мене ,

Та агонија и даље траје , верујем да ће престати .

Тата ,почивај у миру , нека те Бог и Анђели чувају ,

Али за мене си жив докле ја живим .

Када дође време поново ћемо се срести .