О СЕЋАЊУ НА МОГ ОЦА
Увод :
Овај есеј ће бити доста другачији од других .
Због чега је то тако ? Детаљно ћу објаснити ,
Личне је природе ; уједно и болне ,
Започињем , ако желите читајте га .
Мој отац Илија Јован Вукотић .
Рођен је 02.08.1955 године ,
У Косаничкој рачи , Куршумлија ,
Са 12 година остаје без оца који умире од леукемије ,млад ,
На мог оца остаје цело домаћинство ,
Иако је имао мајку Мирославу ,
И сестре Миладију и Слободанку ,
живот га није мазио .
После женидбе са мојом мајком .
Селе се за Београд ,
Запошљава се у фабрику "21 мај",
Ту је радио мало ,потом је
Прешао у обданиште "Изворчић",
где је радио као домар до 1984-те године .
Исте године сели се на Видиковац ,
где се запошљава као домар у
вртићу "Душко Радовић".
Радио је све послове ,
Био је водоинсталатер ,
Међутим нису га поштовали ,
Патио је у себи .
Године су пролазиле ,
и 2018-те године му је
откривен редак вид саркома ,
Ишао је на терапије ,
"Колеге" су му загорчавале живот .
Тешко болестан желе да искључе
и воду и струју , у томе бивају спречени .
Два дана пред смрт му је дошао ,
бивши "Колега" и наредио мом
већ непокретном оцу да се
исели из Радионице где су биле
његове ствари , рекао је да ће наћи некога ,
Није хтео ни да чује .
У ноћи 4-ог јула добија високу температуру ,
изгубио је моћ говора , није могао да гута ,
Ујутро 05-ог јула у 07:20 мој отац се упокојио .
Закључак :
Били су на сахрани на Ивањдан ,
поново се сусрео са својим оцем Јованом ,
Тада је и Бог плакао колико је падала киша ,
Пета годишњица никому није обишао вечну кућу ,
Као да ће живети вечно , али није тако .
Не дочекавши ни годишњицу да му дамо ,
Избацили су нас моју мајку и мене ,
Та агонија и даље траје , верујем да ће престати .
Тата ,почивај у миру , нека те Бог и Анђели чувају ,
Али за мене си жив докле ја живим .
Када дође време поново ћемо се срести .
ТАТА , ЧУВАМ ТЕ ОД ЗАБОРАВА У СВОМ СРЦУ . ПОЧИВАЈ У МИРУ . АМИН !
ОдговориИзбриши