ЕСЕЈ О МУДРОСТИ .



Увод : Деси се понекад да смо сами .

Да ли је то заиста тако ?

Не бих рекла ; ни сложила ,

Имам нешто што нам је дато ,

Тај дар је Мудрост о којем ће

Овај есеј рећи много тога .


Главни део : Свако од нас има разум .

Требамо чувати ; и сачувати ,

Не ! Ми не тражимо камен ,

Који ће нам то дати ,

Бог то све дарује ,

Зато , будимо срећни .


Закључак :

Немојмо се заносити .

Идемо кроз живот ,

Напросто стихијски ,

Не знамо где ћемо се зауставити ,

Али једно је сасвим сигурно ,

Чувајмо разум и веру ,

То ће нам бити довољно ,

Испунимо наше животе ,

И све ће доћи на своје .

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

О ЕГОИЗМУ

О ЖЕЉИ И ВОЉИ

О ИЗДАЈИ