ЕСЕЈ О МУДРОСТИ .
Увод : Деси се понекад да смо сами .
Да ли је то заиста тако ?
Не бих рекла ; ни сложила ,
Имам нешто што нам је дато ,
Тај дар је Мудрост о којем ће
Овај есеј рећи много тога .
Главни део : Свако од нас има разум .
Требамо чувати ; и сачувати ,
Не ! Ми не тражимо камен ,
Који ће нам то дати ,
Бог то све дарује ,
Зато , будимо срећни .
Закључак :
Немојмо се заносити .
Идемо кроз живот ,
Напросто стихијски ,
Не знамо где ћемо се зауставити ,
Али једно је сасвим сигурно ,
Чувајмо разум и веру ,
То ће нам бити довољно ,
Испунимо наше животе ,
И све ће доћи на своје .
ИСТИНА .
ОдговориИзбриши