ЕСЕЈ О СУДБИНИ
Увод : Да ли сте се некада питали како даље ?
И зашто вам некада све иде од руке , а некада не ?
Кога сте за то оптуживали ; кривили ?
За све је то била судбина , тај сурови виновник свију нас ,
Суочите се са тим њеним правим лицем ,
И тек тада крените у борбу .
Главни део : Сведоци смо , и то живи .
Да смо своје животе погрешно живели ,
Тада смо добили само патњу и бол ,
То је та животна прича , која уме да буде тешка ,
Нажалост или срећу то знам на својој кожи ,
Можда сам Вам неука ; глупа али другачије не могу ,
Нити могу , нити не умем да носим живот као други ,
Пуно је бола у мени , али га трпим и не ћутим .
Закључак : Не желим да ми улазите у кожу .
Али , само желим да ме схватите , ако можете ;
Умете као људи јер нисам као Ви и не могу бити ,
Другачије смо и судбине ; али и живота ,
Не можете разумети инвалида и његову судбину ,
Из више разлога , зато сам остављена без Вас
Људи , али никада без Бога и вере у Њега ;
Јер , Он ми даје снагу ; а Ви ми је одузимате ,
И то је та велика разлика између Вас и мене ,
Само , када Вас живот буде заболео сетићете ме се ,
Овако , не никада и то је тако нажалост .
МОЈА ИСТИНА .
ОдговориИзбриши