ЕСЕЈ О ПРОШЛИМ ВРЕМЕНИМА
Увод:Постоји неко урезано сећање
на све оно што смо у младости
доживели , тако беше некада ,
нажалост то се не може
вратити , и зато овај есеј
посвећујем прошлим временима .
Главни део : Зашто пишем о њима ?
Постоји више разлога , али навешћу
неке , а то су : Моја сећања из најранијег детињства ,
Миран , али и не безбрижан живот ( тиче се моје болести )
И мој први сусрет са литературом .
Ово је само део сећања која чувам ,
наравно и сећање на мог оца ,
и све оне који прерано
напустише овај свет .
Закључак : Очекујем и
своју кончину , да станем
Богу на Истину , и да се
коначно ослободим свих
ових окова који постају "тесни" ,
и када се све сврши , тада ћу
бити слободна као птица ,
она ослобођена кавеза ,
а ја "Стакленог Звона" ,
то ће бити предивно зар не ?
ОВО ЈЕ МОЈ ЛИЧНИ СТАВ .
ОдговориИзбриши