( 22 )
Увод : Сви ми сањамо , али некада
и живот може да нам постане кошмар ,
што је и тема овог есеја чију ћу тему
покушати да разрадим .
Главни део : У тихој ноћи ; без врућине
ми се будимо окупани у зноју ,да ли смо
сањали и шта смо то сањали ?
Нисмо ништа страшно сањали ;
само имамо кошмаре од (не) људи ,
којима смо већ дуже време окружене .
Шта они то чине нама ?
Врше константну психичку тортуру над нама
и дан и ноћ , без престанка , неко треба да
стави прст на чело , и да се дубоко замисли ;
али и размисли да ли је то у реду ?
Не ! Није у реду ; нити ће икада бити у реду ,
јер су "непоправљиви".
Да ли их треба више помињати ? Не ! Никада више !
Закључак : Једног дана ћу добити мир ,
у којем ћу "одморити своје мисли" ,а
да ли ћу се икада сетити оваквих који су овде ?
Не! Нећу јер не желим ; желим само мир који
ми је сада далеко , али једног дана ће ми уз Божју помоћ ,
и Ако Бог да , он бити близу , зато мирно и стрпљиво чекам
тај велики дан . Амин Боже Дај !
ЖИВА ИСТИНА .
ОдговориИзбриши