ЕСЕЈ О БЕЗОСЕЋАЈНОСТИ


Увод :

Верујем да сте се бар једном у животу разочарали .

Али не верујем да сте прелазили преко тога ,

Када безосећајности погледате у очи ,

Како се тада осећате ? То ћемо сазнати у овом есеју .


Главни део :

Пробудите се једног дана .

Пођете да обавите нешто ,

И деси вам се катастрофа ,

Безличност људи ,

Како то болно звучи  ,

Настављате даље .


Закључак :

Садистички вас мељу речима .

Које боду попут кактуса ,

Иглице на њиховим језицима ,

Говоре с мржњом ,

Ипак , чему све то ?

Сломљени сте , а живи ,

Следи дуги опоравак ,

Потребни сте себи за нове борбе ,

У којима морате победити ,

Падаћете , тачно али ћете и устајати ,

То је тај циљ , само треба стићи до њега ,

Онда ће све бити на свом месту . 

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

О ЕГОИЗМУ

О ЖЕЉИ И ВОЉИ

О ИЗДАЈИ