ЕСЕЈ О ДОБРОТИ .
Увод : Прошла су она времена
када се човек некоме надао ;
веровао и мислио о томе да
га та особа неће никада
изневерити , и да је
добра , ово је есеј
управо на тему
доброте које
нажалост данас
више нема .
Главни део : Нестало
је нешто што је била
одлика човечности и
пријатељства , то је умрло ;
срца су данас камена , или
их уопште више нема ,
што сам како и пре
али и сада то
приметила ,а
то је заиста
болно , када вам се
неко лажно представља
као добар/бра , не
постоји то више ,
далеко смо ;
хладни смо ,
и шта чинити по том питању ?
Закључак :Будимо онакви
какве нас је Бог створио ,
али се ипак удаљимо од
свих који су лажно добри ,
јер ту не постоји
апсолутно ништа
нормално , и зато
се потрудимо да
ми то останемо ,
и спречимо да
нам се срца скамене ,
наставимо да волимо ,
то је оно што је битно
за све нас ,нека остане тако .
МОЈ СТАВ ПО ОВОМ ПИТАЊУ .
ОдговориИзбриши