ЕСЕЈ О ПАТЊАМА

Увод : Кроз векове 

се увек о томе говорило ;

али исто тако и доживљавало ,

данас је све исто иако је 

мало другачије доба ,

али начини патње су 

остали миленијумима исти ,

и зато ћу преко овог есеја 

описати све што нас људе 

тишти тако кроз читав Историјат .

Сва времена су имала 

све то што се назива 

мука ; јед или слично ,

то се нажалост искоренити

не може ,и да хоћемо ;

желимо , опет не можемо ,

зашто је то тако ?

Ми као свесна 

али ипак грешна бића ,

свесно или не , ми 

на неки начин 

призивамо то зло ,

звано Патња ,да 

ли нам она треба ?

Не ! Нипошто ,

али наши језици ,

како рече чувени 

Пушкин ( "Я и мой 

грешный язык")

( "Ја и мој грешни језик" )

ту је корен свега тога ,

зато се морамо мењати ,

да би нам било боље .

Закључак :

Треба да знамо ,

за шта патимо ?

Неко заиста пати

за бесмисленим ;

пролазним стварима ,

да ли је то здраворазумски ?

Није наравно , људи смо ,

и ко има бар мало 

осећаја за бол других ,

ту се треба усмерити и 

помоћи , све остало је

Прошлост и ништа више ,

будимо мудрији и бићемо

много бољи људи ,

Потрудимо се није тешко .