ЕСЕЈ О САМОЖИВОСТИ .



Увод : Живимо у времену 

где је људскост мртва ,

а саможивост жива ,

ово је уједно и тема 

личног есеја који ћу

покушати да разрадим .


Главни део : Сведок сам 

тога да у данашње време,

има више нељуди него људи ,

Који гледају само себе ,а не

маре  за друге како им је ?

Поседују велику гордост ,

што је "Мајка свих зала ,

али таквих има свуда по 

свету и треба их се чувати .


Закључак : Докле ће 

ово ићи заиста не знам ,

али да се борим са

Аждајама не пада ми 

напамет , само идите 

што даље од таквих ,

јер са таквима нису 

нити ће икада бити

нормалног посла ,

сачувајте разум ,

јер када њега имате ,

имате све . 

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

О ЕГОИЗМУ

О ЖЕЉИ И ВОЉИ

О ИЗДАЈИ