( 20 )



Увод : Да ли се сећате лепих дана ?

Сви се сећамо , али да ли се исто 

тако сећате самоће међу људима ?

Ово је уједно и тема овог личног есеја ,

који ћу покушати да обрадим .


Главни део : Сви смо ми људи ( неко више , неко мање ) .

Да ли вас је заболела самоћа међу људима ?

Мене јесте , јер сам је уједно и доживела од многих ,

које сам сматрала пријатељима ; а заправо то уопште нису били .

А шта су они заиста били ? 

Користољубиви и похлепи , и злобни ,

али на кога ? На мене особу са Инвалидитетом ?

Ако је тако нека их служи на част , зато сам и одабрала 

самоћу која ми је пријатељ .


Закључак : Чувајте се свих оних 

који вам "желе добро" , а заправо вам 

желе супротно , ако бирате ; бирајте 

управо самоћу , посебно ако спадате

у ове типове људи у које ја спадам ,

без среће и радости од људи ,

и без њих то можете бити ,

зато памет у главу , и пазите кога 

пуштате у своје животе , они су вредни ,

и зато их чувајте као очи у глави . 

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

О ЕГОИЗМУ

О ЖЕЉИ И ВОЉИ

О ИЗДАЈИ