(16)

 

 

Увод : Ово време је изгубило Компас ,

али исто тако и "Скромност" што је и тема 

овог есеја чију ћу тему покушати да разрадим .

 

Главни део : Некада бејаху времена 

када се скромност поштовала и волела ,

шта је заправо скромност ? Скромност је једна 

од најлепших врлина код човека , која нажалост 

"изумире" .По природи сам скромна ,

срећна сам оно што имам ; свесна сам да ми је 

толико Бог подарио , и не тражим ништа преко мере .

Међутим , у данашње време људи су окренути ка 

Материјалном ( Мамон -Златно теле код Јевреја , тотем 

којем се клањају за згртање свега материјалног ) .

Више нису окренути ономе што им је Бог дао , већ 

хоће још и преко тога , то уопште није добро ,

будимо у свему умерени и биће нам боље .

 

Закључак : Будимо скромни ,

то је лепо и културно ,

а при том помажемо себи и 

другима . Моја изрека каже :

"Новац је нужно зло које квари људе " .

Не ! Није далеко од истине нимало .

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

О ЕГОИЗМУ

О ЖЕЉИ И ВОЉИ

О ИЗДАЈИ